19.02.2021.
Сава Шумановић, рођен у Винковцима 1896. године, био је један од најзначајнијих сликара српске умјетности 20. вијека. Убројен је у 100 најзнаменитијих Срба.
Породица му се преселила у Шид, када је имао 4 године. Године 1914. у Загребу уписује Вишу школу за умјетност и обрт и завршава са најбољим оцјенама. Тада почиње да јавно излаже своја дјела.
Јесени 1920. Сава одлази у Париз и изнајмљује атеље на Монпарнасу. Учитељ му је био Андре Лот, истакнути ликовни педагог правца аналитичког кубизма. Дружи се са Растком Петровићем, Модиљанијем, Макс Жакобом... Наредних година живи и слика у Загребу. Јавност и критика не прихватају његова дјела, па се из протеста потписује француском транскрипцијом на сликама. Поново борави у Паризу 1925, где прихвата утицаје Матисовог сликарства.
Године 1927. Сава је насликао „Доручак на трави“ који је наишао на одличне критике у Француској. Нешто касније је за 7 дана и ноћи интензивног рада насликао слику „Пијана лађа“ коју је изложио на салону независних. Критичари су ово дјело дочекали са подијељеним критикама, а Сава је исцрпљен радом тешко поднио оне негативне.
Враћа се у Шид 1928, уморан од тешких услова живота, рада и лоших критика. У Шиду слика сремске пејзаже. Његову самосталну изложбу у Београду критичари су веома позитивно оцијенили. Новац од продаје слика омогућио му је да поново оде у Париз. Ту настају значајне слике: „Луксембуршки парк“, „Црвени ћилим“, „Мост на Сени“. По поновном повратку у Шид, 1930, слика локалне пејзаже и актове. Три године ради на циклусу великих платана „Шиђанке“, а касније на циклусу „Берачице“.
За вријеме Другог свјетског рата Шид улази у састав Независне Државе Хрватске и ћирилица је забрањено писмо, па се Сава из протеста не потписује већ само означава годину настанка слике.
Године 1942. Саву су, заједно са још 150 Срба из Шида, око 6 сати ујутру, ухапсиле усташе. Сви су мучени, стрељани, потом сахрањени у заједничку масовну гробницу.
Њему у част установљена је сликарска награда Сава Шумановић.
Његова слика „Купачица“ од 1927. године се налази у музеју „Ежен Буден“ у Француској и културној јавности у Србији је била непозната 85 година.
Највећи број његових дјела се чува у Галерији слика „Сава Шумановић“ у Шиду.
Аутор: Тања Курузовић
Издавач: Поште Српске а.д. Бања Лука